Autor Tema: BOLNE, UMORNE I TEŠKE NOGE  (Pročitano 149 puta)

master

  • Administrator
  • Super član
  • *****
  • Poruke: 451
BOLNE, UMORNE I TEŠKE NOGE
« poslato: 15-08-2019, 23:49:08 »
Kod prvih znakova proširenih vena potrebno je početi sa preventivnim merama kao što su: plivanje, hodanje i vožnja biciklom, izbegavanje dugotrajnog sedenja, toplih kupki i izlaganja suncu i regulisanje telesne težine.

Od proširenih vena ljudi pate u svim životnim dobima, više žene nego muškarci, a mogućnost razvoja bolesti se povećava sa starošću. Čak trećina starijih od 25 godina ima ovaj problem, koji je u početku estetski, ali je već tada neophodno početi sa prevencijom kako bi se izbegle kasnije komplikacije i razvoj bolesti.

ŠTA SU PROŠIRENE VENE I ZBOG ČEGA NASTAJU?

Do proširenja vena mogu dovesti bolesti srca, pluća i jetre, a veliku ulogu imaju i nasledni činioci. Usled oštećenja vena vrši se refluks ili povrat krvi u smeru sile zemljine teže. Najčešće se primećuju na nogama i mogu biti površinske, u koži ili ispod nje, ili dubinske, između kostiju i mišića, kada ukazuju na opterećenje dubokog venskog sistema zbog slabosti u građi venskog zida i venskih zalistaka.

Osobe sa proširenim venama žale se na bolne, umorne i teške noge. Zbog zastoja krvi koža je slabo ishranjena i hrapava, kapilari su propustljivi, pa i najmanja povreda dovodi do otvorenih rana. Funkcija venskih zalistaka slabi, krv se vraća u venu pri čemu nastaje edem ili otok i razvija se hronična venska insuficijencija.

Ukoliko se problem sa proširenim venama ne tretira pravilno, može doći do komplikacija poput prskanja kapilara i manjih vena, zapaljenja vena i najozbiljnijeg od svih, tromboflebitisa, odnosno zapaljenja vena sa zgrušavanjem krvi. Simptomi tromboflebitisa su eritemi i osećaji toplote, bolovi i otežano hodanje, promene boje kože i istaknute površinske vene, dok su kasne komplikacije edem potkolenice, sekundarni varikoziteti, dermatitis i ulkus kože, kao i ugrušci koji se mogu otkinuti i krvotokom dospeti u pluća.

Zato je veoma važno da ne zanemarujete simptome kao što su teške i umorne noge, oticanje i crvenilo kože, otežano hodanje, eritem i osećaj toplote, već se odmah obratite svom lekaru ili farmaceutu za adekvatan savet.

ARTERIJSKI I VENSKI KRVOTOK

Arterijska cirkulacija se odvija pod dejstvom srčanih kontrakcija, pri čemu se krv pumpa od srca ka svim organima i tkivima, dok se venska cirkulacija zasniva na kontrakciji mišića potkolenice, pri čemu se krv, uz pomoć venskih zalistaka, kreće ka srcu. Vene su krvni sudovi koji krv sa produktima metabolizma i ugljen-dioksidom sakupljaju iz najudaljenijih delova tela i vraćaju je prema srcu, mehanizmom mišićno-venske pumpe.

Mišićna građa vena omogućava širenje i kontrakciju (vene su najrastegljiviji krvni sudovi), pri čemu je pritisak u venskom sistemu nizak i venski zidovi su tanki. Čak malo povećanje pritiska uslovljava da vene zadrže između pola litra i litra dodatne krvi koja može biti iskorišćena kada zatreba negde u cirkulaciji. Pri gubitku oko 20 odsto ukupne zapremine krvi, cirkulacijski sistem može normalno da funkcioniše zbog suženja (konstrikcije) mišića u venama.

Dakle, vene služe kao veliki rezervoari krvi: više od 60 odsto celokupne krvi cirkulacijskog sistema nalazi se u njima. Pored vena, u „rezervoare krvi” ubrajaju se i slezina, jetra, velike abdominalne vene, srce i pluća.

Izvor: https://www.benuapoteka.rs/
ZEMUN ZAUVEK